I ja sam mama!

Za sve žene, kraljice, majke kao i one koje će to tek postati

Razmišljam….

Da mi je netko uzeo moju kćer onda kada smo se razvodili umrla bih od tuge…

Razmišljam…

Da mi ju je netko oteo iz mog naručja i odredio termine za viđanja u točno određene ure… Uvenula bih bez nje… Mene više na ovom svijetu ne bi bilo… Jer.. Ne bih mogla zamisliti kraj dana bez da joj dam poljubac za laku noć… Da je ne slušam kako diše dok spava… Da je ne pokrijem kada se otkrije… Ne bih mogla zamisliti dan bez njenih ručica oko moga vrata.. Ne bih mogla disati bez njenog osmijeha za dobro jutro… Ne bih mogla to niti zamisliti…

Samo razmišljam i ježim se na samu pomisao…

I zato svi oni koji likuju, pametuju, filozofiraju i podržavaju situaciju u kojoj je žena izgubila skrbništvo nad djetetom, neka samo zamisle sebe i svoje dijete u toj horor situaciji…. Preteško je i zamisliti se u toj situaciji jer je svakoj majci i sama pomisao na takvo nešto strašno prebolna.

… Zato bih voljela da se svatko, prije nego krene pisati bilo kakve otrovne komentare ispod članaka i objava, samo pokuša zamisliti u toj priči… I isto tako da se pokuša zamisliti kako njihovu ulogu roditelja procjenjuje pobješnjela rulja koju uopće ne poznaju… Prestrašno! Kakvi smo mi to ljudi postali?!? Dotakli smo dno dna!! Radujemo se i likujemo tuđoj nesreći.

Nemojmo biti takvi! Nemojmo… Zastanimo na tren. Zamislimo se malo. Stavimo sebe u priču prije nego se povedemo za ruljom. Razmislimo…

Severina drži se i ne odustaj! Obriši suze, glavu gore i u borbu za svoje dijete! Uz tebe smo!

#ijasammajka